о пројекту питања и одговори новости документи контакт почетна
назад на главни пројекат
Планирање и регулисање људских ресурса у Босни и Херцеговини
x
Координација, пренос знања и комуникација на регионалном нивоу
x
> изабери језик:
english
bosanski
 
Пројектне активности  

Пројекат подржава партнере у Србији у развоју координираних, усклађених и инклузивних мера здравствене политике, које унапређују приступ, једнакост и квалитет примарне здравствене заштите кроз спровођење. Ово се постиже применом четири сета међуповезаних активности:

 израда политике
 квалитет услуга примарне здравствене заштите
 улога давалаца
 глас корисника/ца


Израда политике
на врх

Спровођење сета активности на развоју политике резултира унапређеним  капацитетом владе да води економичну израду политике примарне здравствене заштите и увођењем одговарајућих прописа и средстава управљања. Пројекат ствара подстицајно окружење за низ кључних учесника/ца из владиног и невладиног сектора да активно учествују и допринесу  процесу израде политике  примарне здравствене заштите.

Препознавање подстицајних услова за активније мере политике примарне здравствене заштите

CSIH/QU и други кључни чиниоци анализирали су постојеће здравствене законе и мере и израдили један основни документ о тренутном контексту здравствене реформе у Србији, укључујући и питање рода и равноправности. Одржан је читав низ састанака са главним чиниоцима (корисници/це, даваоци, РЗЗО, представници/це владе) како би била описана примарна здравствена заштита у Србији и како би се обухватили проблеми женских група, група младих, осталих угрожених  група и других корисничких интереса. CSIH/QU организује радионице како би главне чиниоце информисао о моделима примарне здравствене заштите и дискутовао о њиховим предностима и слабостима. Биће разматран утицај различитих  модела финансирања и система плаћања на пружање примарне здравствене заштите. Биће организована и студијска путовања како би се истражила добра пракса и извукле поуке у области реформе примарне здравствене заштите. Власништво  свих чинилаца над мерама примарне здравствене заштите може бити ојачано кроз ову активност, анализирањем разних модела, њиховим испитивањем у односу на циљеве система здравствене заштите у Србији и одређивањем тога како би се ова искуства могла искористити у Србији.

Сарадња са главним чиниоцима у циљу израде двогодишње примене "мапе" прихваћеног усмеравања у области примарне здравсвене заштите

CSIH/QU сарађује са кључним чиниоцима како би израдили нацрт плана за израду  примарне здравсвене заштите.Успостављено је партнерство између националних и/или међународних партнера, активних у сектору политике примарне здравствене заштите. То обухвата редовне линије комуникације и повезивање између кључних доносилаца мера политике (Министарство здравља, Републички завод за здравствено осигурање, Институт за јавно здравље, Коморе здравствених радника/ца и удружења корисника/ца).

Сарадња са главним чиниоцима на изради политике примарне здравствене заштите и плана спровођења

CSIH/QU сарађује са Министарством здравља на оснивању радних група, изради сета питања здравствене политике и писању докумената који износе ставове о кључним аспектима политике  примарне здравствене заштите, обезбеђујући заступљеност корисника/ца. Кроз процес консултација, доћи ће до размене нацрта мера политике у једној широј групи чинилаца како би се потврдила подршка укупним смерницама здравствене политике, тражио њихов допринос и ревидирао нацрт.
Биће организована и конференција о здравственој политици како би се представио нацрт политике примарне здравствене заштите и главним чиниоцима у систему пружила прилика да одобре коначни документ. Након одобрења документа здравствене политике,  CSIH/QU ће помоћи Јединици за здравствену политику у изради петогодишњег плана спровођења. Механизми учешћа биће коришћени за потврду кључних циљева политике и кључних елемената у спровођењу овог плана. Биће укључени показатељи учинка здравствених исхода подешени у односу на родове, као и рад на изради здравствене политике.


Израда политике којом се решавају потребе обуке стручњака/киња  из области примарне здравствене заштите у основним знањима из примарне заштите

Пројекат CSIH/QU олакшава међусекторски дијалог између Министарстава здравља и образовања на будућем планирању образовања здравствених стручњака/киња у јавном сектору у Србији. CSIH/QU ће обавити анализу пружалаца у ЕУ и у међународним оквирима.

Биће одржани консултативни састанци с члановима/цама радних група и другим чиниоцима како би се анализирали приступи образовању пружалаца  примарне здравствене заштите. CSIH/QU ће подржати радне групе у изради документа у коме се износи став о образовању за примарну здравствену заштиту како би се помогла израда мера здравствене и образовне политике. Биће обављена анализа потреба за обуком стручњака/киња у области  примарне здравствене заштите, на основу резултата упоредне анализе. Биће припремљен програм развоја и биће одабране три локације  примарне здравствене заштите да учествују у пилот-програму замишљеном да уведе неклиничка основна знања као што су комуникација, планирање и тимски рад.


Изградња капацитета Јединице за здравствену политику Министарства здравља /Тима за израду политике  примарне здравствене заштите и доношење одлука

Уз приступ анализирања стручности, CSIH/QU ће препознати специфичне потребе за вештинама и знањима Јединице/тима за политику Министарства здравља. Заједнички ће бити израђени планови стручног развоја за кључне запослене. CSIH/QU ће организовати семинаре за изградњу знања/вештина у разним аспектима циклуса здравствене политике. Материјали обезбеђени за овај програм представљаће ресурс који ће моћи да се користи у другим деловима Министарства здравља. Биће одржане дискусије са другим развојним партнерима како би се проценила њихова расположеност да размењују материјале  за изградњу капацитета који су већ израђени (нпр. ЕЦ развојни капацитет у оквиру Завода за здравствено осигурање). Биће израђен и спроведен менторски програм за кључне запослене.

Израда основе засноване на доказима  и способности за коришћење података и информација при доношењу мера политике

CSIH/QU ће сарађивати са Јединицом за здравствену политику како би обавила анализу доступних информација за доношење мера политике укључујући доступност и коришћење података и информације које су сада доступне у Србији и у свету. Стратегија за успостављање информационих система за подршку изради мера политике примарне здравствене заштите и спровођење и праћење биће израђена уз укључивање локалних, регионалних и националних Института и завода за јавно здравље и филијала Завода  за здравствено осигурање. Биће одржана обука за доношење мера здравствене политике и одлучивање за кључне чиниоце у систему, уз употребу процеса израде мера политике примарне здравствене заштите као илустрације/студије случаја.


Квалитет услуга пзз
на врх

Још један аспект израде мера политике  примарне здравствене заштите је тај да уводи механизме како би се обезбедио квалитет  примарне здравствене заштите . Ове активности за резултат ће имати унапређени капацитет доносилаца одлука за праксу на основу доказа и управљање квалитетом у примарној здравственој заштити.


Пројектне активности у Србији

СЕДАМ ДОМОВА ЗДРАВЉА СА ПИЛОТ ЛОКАЦИЈА УКЉУЧЕНО ЈЕ У ПРОЦЕС АКРЕДИТАЦИЈЕ

Програм за акредитацију здравствених установа Министарство здравља Републике Србије покренуло је 2005. године. Усвајање Закона о здравственој заштити и Закона о здравственом осигурању дало је основу за успостављање овог програма.
У Закону о здравственој заштити акредитација је дефинисана као "процес оцењивања квалитета рада здравствених установа према унапред одређеним оптималним стандардимa квалитета у одређеној грани медицине". Осим тога, у овом закону предвиђено да се акредитацијом бави Министарство здравља до оснивања посебне Агенције за акедитацију здравствених установа. Кроз Закон о здравственом осигурању предвиђено је да здравствене установе које докажу квалитет рада кроз акредитацију, имају предност при склапању уговора са матичним Заводом за здравствено осигурање.
Процес акредитације је дизајниран и стандарди успостављени како за болнице тако и за установе примарне здравствене заштите. Акредитација је спроведена у четири пилот болнице у оквиру пројекта Министарства здравља "Развој здравства Србије". Током 2006. године започет је и процес акредитације у оквиру примарне здравствене заштите кроз 9 домова здравља. Акредитација још седам домова здравља је подржана кроз пројекат "Политика примарне здравствене заштите на Балкану". Укључени домови здравља су: ДЗ Бачка Топола, ДЗ Нови Сад, ДЗ Ужице, ДЗ Крагујевац, ДЗ Обреновац, ДЗ Ниш и ДЗ Дољевац. Битно је напоменути да се укључени домови здравља разликују по величини, организацији као и региону где се налазе.
Домови здравља укључени у пројекат "Политика примарне здравствене заштите на Балкану" започели су процес акредитације 2007. године кроз низ тренинга укључујући и едукацију за процес самооцењивања. Сваки дом здраља је одредио координатора за акредитацију и још 10 тимова за самооцењивање за свако поглавље стандарда. Тимови се састоје од 6 до 8 запослених из одређене службе чиме се обезбеђује укљученост великог броја радника.
Екстерни оцењивачи су едуковани здравствени професионалци који раде у домовима здравља и иду у унапред уговорене посете другим домовима здравља како би проверили налаз самооцењивања и независно оценили квалитет рада те установе. До сад су најављене посете ДЗ Обреновац, ДЗ Ужице, ДЗ Ниш и ДЗ Бачка Топола а до почетка јула се очекују и ектерне евалуације осталих домова здравља (овде можете преузети план акредитацијских посета).
Након овог екстерног оцењивања, биће написан финални извештај за сваки од седам укључених домова здравља који ће садржати похвале и препоруке за унапређење квалитета и акредитцијску награду коју је тај дом здравља добио.

Разумевање улога и пракси у  примарној здравственој заштити кроз партиципаторну функционалну анализу

CSIH/QU је, у сарадњи са Министарством здравља одабрао 10 локација, вође пројеката и њихове тимове који ће учествовати у функционалној анализи улога и пракси  примарне здравствене заштите; одабране локације су: Краљево, Нови Сад, Београд, Обреновац…

Ове локације су идентификоване као пилот-центри на основу њиховог учешћа у пројектима везаним за реформу примарне здравствене заштите, величине, значаја у домену политике и улоге у процесу децентрализације.

Подршка локалним установама да дефинишу и развију способности (обим и квалитет праксе) пружалаца  примарне здравствене заштите према међународним стандардима

Биће припремљена анализа стандарда ЕУ који ће имати утицај на политику и праксу  примарне здравствене заштите , а са Министарством здравља ће бити разматране и договорене приоритетне активности. Биће одржан читав низ семинара како би се дефинисале и развиле способности давалаца  примарне здравствене заштите у складу са међународним стандардима. Тежиште дискусија биће на изградњи капацитета за развој мера примарне здравствене заштите којима би се обезбедио одговарајући и правичан приступ основним услугама здравствене заштите целокупном становништву као и руковођење читавим низом пројеката и програма примарне здравствене заштите. Биће организована студијска путовања у Канаду и одабране европске земље како би се испитали различити модели примарне здравствене заштите и улоге давалаца. Приликом студијских путовања, биће испитани системи којима се промовише подршка квалитетној пракси. Учесници/це ће припремити извештаје с препорукама о способностима и улогама давалаца којима се помаже Израда мера политике примарне здравствене заштите  укључивање стандарда ЕУ за  примарну здравствену заштиту и принципа једнакости интегрални су за ову активност.

Грађење на успесима из Краљева (управљање и здравствени информациони систем ) како би се увели водичи клиничке праксе у циљу обезбеђења квалитета услуга

Биће организоване радионице за руководиоце/тељке из разних пилот-локација са темом руковођења и примене здравственог информационог система у Краљеву како би се препознали суштински аспекти који би се могли поновити ради лакшег увођења ВКП. Биће одржани информативни састанци за одабране локације о изради ВКП које је израдио ЕПОС; ВКП који се баве посебно здрављем жена (нпр. систематски преглед за откривање рака грлића материце) треба укључити како би се подржала питања родне равноправности. Биће препознати кључни и поновљиви аспекти руковођења и здравственог информационог система у Краљеву како би се олакшало увођење ВКП-а. Биће уведени одређени ВКП, и препознати показатељи квалитета како би се пратио напредак. Кроз обуку и учење кроз активности, CSIH/QU ће изградити капацитет руководства да одабере показатеље, сакупи податке и повеже их с праксом и исходима за кориснике/це и питањима приступа за жене и угрожене групе. Биће израђени и подељени извештаји о квалитету услуга, укључујући исходе за клијенте/киње и задовољство како пружалаца, тако и корисника/ца. На основу поука из Краљева и оних које се појављују на пилот локацијама, биће израђен програм изградње вештина за увођење ВКП.


Улога давалаца услуга
на врх

Да би се успоставио делотворан и ефикасан систем здравствене заштите, неопходно је створити прилике да даваоци учествују у његовој изради. За то је потребна група овлашћених давалаца који су у стању да се организују и саморегулишу. Пројекат ће сарађивати са даваоцима како би повећао њихов капацитет да учествују у формулисању, праћењу и спровођењу услуга  примарне здравствене заштите.

Јачање улоге стручних удружења и комора

Обављена је анализа чланства, улога и функција комора и удружења. Биће одржан читав низ радионица о следећим питањима: разумевању улоге стручних удружења и комора; анализирање критеријума ЕУ и међународних модела; итд. CSIH/QU ће сарађивати са коморама/удружењима једне струке (нпр., сестара, лабораторијских техничара) како би моделирао/показао добру организациону праксу. Поуке извучене из ове пилот активности биће употребљене да помогну доносиоцима мера здравствене политике и другим удружењима/коморама.  CSIH/QU ће подржати успостављање међу-струковне групе (комисије, радне групе) на нивоу Министарства здравља, коју би покретали локални партнери, а у чему би  CSIH/QU обезбедио смернице за управљање. CSIH/QU ће се консултовати са ЦПХА (Канадско удружење за јавно здравље) како  би градио на њиховом искуству успостављању Српског удружења за јавно здравље.


Глас корисника/ца
на врх

Улога корисника/ца здравствених услуга у обликовању услуга и мера политике  примарне здравствене заштите је минимална. Пројекат ће створити веће прилике и механизме за учешће јавности у политици  примарне здравствене заштите .

Обезбеђивање приступа информацијама за кориснике/це како би се олакшало информисано учешће у одлучивању везаном за  примарну здравствену заштиту као и реаговање на потребе становништва.

CSIH/QU ће сарађивати са Министарством здравља у препознавању циљних угрожених група, њихових потреба и начина учествовања у доношењу одлука везаних за  примарне здравствене заштите Пројекат ће представљати надградњу на везама успостављеним у фази израде са групама корисника/ца као што су женске организације, организације особа са инвалидитетом. Такође, узеће у обзир, да је Министарство здравља као приоритет поставило потребе Рома и интерно расељених лица. У сарадњи са локалним партнерима биће припремљени и подељени информативни пакети за обавештавање корисника/ца о питањима здравствене политике. За то ће бити потребно препознати комуникационе циљеве, циљну јавност и медијум за ширење информација. Биће одржан читав низ конференција/радионица за невладине организације које представљају групе корисника/ца и пружалаца о доброј пракси у  примарне здравствене заштите. Међународни и локални гостујући предавачи/це  ће бити позвани да изграде капацитет и свест о релевантним питањима  примарне здравствене заштите  и улогама корисника. Резултати ових манифестација биће консолидовани ка мобилисању учешћа корисника/ца у Изради мера политике примарне здравствене заштите .  Активности на подизању свести биће изведене за Министарство здравља, РЗЗО и коморе како би се обучили о потребама корисника/ца и њиховим улогама у доношењу мера политике.

Успостављање механизама за учешће корисника/ца у изради мера политике ПЗЗ


CSIH/QU ће организовати радионице о механизмима разумевања, перцепције и очекивања јавности од система здравствене заштите. Међу темама ће бити испитивање јавности, израда методологије и састављање анализе, препознавање партнера за анализу, ангажовање истраживачких тимова и анализа резултата. Могу се спровести и конкретне студије у сарадњи с другим иницијативама. Помоћи ће се и Јединици за здравствену политику да изради Пројектни задатак за укључивање корисника/ца. Налази, укључујући и препоруке за учешће корисника/ца, биће представљени радној групи за здравствену политику.
 
 
Ministarstvo zdravlja Srbije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Treća regionalna konferencija, Sarajevo 23. - 24. 09. 2009.
 
 
Electronic Newsletter
x
Adobe PDF Reader download
 
© all rights reserved
 
x