КООРДИНАЦИЈА, ПРЕНОС ЗНАЊА И КОМУНИКАЦИЈА НА РЕГИОНАЛНОМ НИВОУ

1. Шта је Пројекат политике примарне здравствене заштите на Балкану ?
Канадска влада, преко Канадске агенције за међународну сарадњу (ЦИДА) финансира Пројекат политике примарне здравствене заштите на Балкану у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Циљ овог пројекта је да допринесе постизању активнијег система примарне здравствене заштите у Републици Србији и Босни и Херцеговини који унапређује исходе здравствене заштите за грађане/ке, стварајући погодно окружење за друштвени, привредни и политички развој. Пројекат је део ширег здравственог програма у региону који обухвата и Пројекат "Млади и здравље" на Балкану, Јачање гласа грађанског друштва на Балкану за јавно здравље кроз Удружења за јавно здравље и ЦИДА-ин програм локалних иницијатива. У Републици Србији, централна тема пројекта је јачање вођења Примарне здравствене заштите и пружања услуга. У Босни, Пројекат је усредсређен на Управљање људским ресурсима и регулативу. Током читавог трајања Пројектa политике примарне здравствене заштите на Балкану , постоји пет тема које прожимају све активности: угрожене групе, компетентност јавног сектора, приватни сектор, придруживање ЕУ и родна равноправност.

2. Ко спроводи пројекат?
Пројекат политике примарне здравствене заштите на Балкану спроводи конзорцијум Канадског друштва за међународно здравље (Canadian Society for International Health-CSIH) и Универзитета "Квинс" (Qeen’s University- QU) уз подршку тима стручњака/киња са искуством и знањем из области примарне здравствене заштите и људских ресурса у здравству. Пројекат се спроводи од септембра 2006. до септембра 2009.

3. Ко су национални партнери у Пројекту?
Владе две земље су главни партнери у Пројекту. У Србији, кључни партнер је Министарство здравља. У Босни и Херцеговини, кључни партнери су министарства надлежна за здравство у два ентитета, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске и Министарство здравства у Федерацији Босне и Херцеговине. Пројекат ће тесно сарађивати и са Дистриктом Брчко и Министарством за цивилна питања. Пројекат се спроводи заједно са владама две земље.

4. Како Пројекат сарађује са својим партнерима?
Пројекат ствара окружење које обезбеђује простор за све чиниоце у систему да активно учествују у његовом осмишљавању и спровођењу, па стога и у власништву над резултатима. Флексибилност je један од приниципа рада на пројекту који омогућава да се одговори на променљиви контекст и потребе чинилаца у систему.

5. Да ли Пројекат сарађује са другим партнерима у ове две земље?
Пројекат је осмишљен тако да сарађује са кључним чиниоцима у систему у одговарајућим надлежностима. Ту спадају: корисници/це и даваоци услуга, доносиоци мера здравствене политике, законодавци и едукатори. Пројекат ће сарађивати са органима власти на свим нивоима. Посебна пажња биће посвећена угроженим популацијама.
6. Ко су корисници Пројекта?
Корисници Пројекта су органи власти на свим нивоима, здравствени радници/це и корисници/це здравствене заштите. Са унапређењем квалитета рада здравствених радника/ца и већом приступачношћу њихових услуга, већа ће бити и корист за оне који имају потребу за њиховим услугама.
7. Шта Пројекат жели да постигне у Републици Србији?
Влада Републике Србије је артикулисала своју посвећеност јачању система примарне здравствене заштите и усвојила неколико кључних здравствених закона како би поткрепила такво усмерење мера здравствене политике. То су Закон о здравственој заштити, Закон о здравственом осигурању и Закон о коморама здравствених радника. Утемељен на овим законима, Пројекат подржава локалне партнере да израде политику примарне здравствене заштите која ће обезбедити приступ висококвалитетним услугама примарне здравствене заштите за све грађане. Пројекат сарађује с владом како би се унапредила израда здравствене политике и процес спровођења кроз веће укључивање главних чинилаца у систему и коришћење доказа.
8. Које су главне активности у Републици Србији?
Пројекат има четири сета међусобно повезаних активности: израду политике квалитет услуга примарне здравствене заштите улогу давалаца услуга глас корисника/ца Радне групе за ове четири области руководиће структуром и садржајем активности како би: процениле тренутну ситуацију и препознале, заједно са главним чиниоцима у систему, изводиве активности за промену изградиле капацитет руководилаца и давалаца услуга ојачале системе руковођења створиле средства и инструменте за бољу комуникацију између група главних чинилаца у систему примениле одабране водиче клиничке праксе ојачале континуирани стручни развој за унапређени квалитет услуга израдиле стратегију са корисницима/цама и угроженим групама како би унапредили учешће у изради мера здравствене политике Пилот-локације ће укључити разне интервенције како би прикупиле доказе и информације у јачању процеса и садржаја за доношење мера здравствене политике. У међувремену јачају се капацитети домова здравља на пилот-локацијама како би одговорили на променљиво регулаторно и организационо окружење.
9. Шта Пројекат жели да постигне у Босни и Херцеговини?
Два ентитета усвојила су Стратегију примарне здравствене заштите која мора бити подржана одговарајућим стратегијама везаним за људске ресурсе. Пројекат унапређује понуду и коришћење капацитета здравствених радника/ца како би ојачао пружање здравствених услуга. Он гради капацитет за развој планирања и управљања људским ресурсима у здравству и подржава усклађивање реформи у области образовања са Европским стандардима. Квалитет рада здравствених радника/ца биће унапређен јачањем механизама регулативе и одговорности, кроз коморе и удружења. Главне активности у Босни и Херцеговини: Постоје четири низа комплементарних активности: Планирање, руковођење и управљање људским ресурсима у здравству (ЉРЗ) Едукација здравствених радника/ца Едукација за људске ресурсе у здравсту Регулатива, одговорност и квалитет
10. Шта су људски ресурси у здравству и зашто су они важни?
Људски ресурси у здравству су сви стручно образовани појединци/ке, као и они који нису медицински стручњаци, а који су ангажовани на пружању здравствених услуга појединцима и популацијама. У тај спектар спадају: лекари/ке, сестре, техничари, волонтери/ке и администратори/ке. Истраживање је показало да постоји директна веза између здравственог статуса становништва и броја и типа здравствених радника/ца. Издаци за људске ресурсе представљају највећи издатак у здравству.
11. Који су примери главних активности и њихових резултата?
Спровођење анализе ситуације као основе за планирање Континуирана едукација у планирању и управљању људским ресурсима за 120 оперативних руководилаца/тељки и доносилаца мера здравствене политике Сарадња са институтима за јавно здравље у прикупљању информација о људским ресурсима из установа примарне здравствене заштие и здравствених установа како би се успоставила чврста основа за планирање људских ресурса на основу информација, укључујући основну процену тренутне ситуације Подршка за петоро људи у стицању звања мастера у развоју људских ресурса како би се изградио капацитет и вештине руковођења за планирање људских ресурса у здравству Израда стратешког плана људских ресурса којим би се руководио развој у наредних 5-10 година у коме приоритет има постизање консензуса о приступима планирању људских ресурса Јачање капацитета и развој управљања за удружења и коморе здравствених радника Учење на активностима кроз пилот-пројекте обезбеђује доказе којима се унапређује продуктивност и мотивација здравствених радника/ца и ефикасност пружања услуга. Радне групе у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине преузимају вођство у препознавању и осмишљавању активности које доприносе јачању приступа планирању и управљању људским ресурсима у здравству.
12. Колика је вредност Пројекта?
ЦИДА је у Пројекат уложила 7 милиона канадских долара за активности у Србији и Босни и Херцеговини. Процењује се да ће 3,5 милиона канадских долара бити потрошено на активности у Босни и Херцеговини укључујући Дистрикт Брчко, Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску.
13. Које су то регионалне активности?
Регионалне активности за циљ имају изградњу партнерстава и координацију међу земљама у региону. Оне омогућавају пренос знања и размену искустава кроз бољу комуникацију између различитих главних чинилаца у систему. Активности обухватају: Регионалне конференције, радионице и посете Средства комуникације за ширење знања