ПРОЈЕКАТ ПРИМАРНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ НА БАЛКАНУ

Опис пројекта
Пројекат политике примарне здравствене заштите на Балкану представља најновији допринос Канадске владе развоју система здравствене заштите у Босни и Херцеговини и Србији кроз Канадску агенцију за међународну сарадњу (Canadian International Development Agency/CIDА – ЦИДА). Пројекат доприноси целокупном циљу ЦИДА-иног програма за здравство на Балкану, а то је постизање активних, одговорних националних система здравствене заштите који уважавају родну равноправност чиме се унапређује здравствени статус становништва. Примарни циљ ЦИДА-иног здравственог програма на Балкану јесте да се помогне реформа здравствене политике тако што ће се обезбедити да земље-партнери имају способност да израде и спроводе мере здравствене политике како би подржали ефикасну и делотворну примарну здравствену заштиту. Последња фаза ЦИДА-иног здравственог програма ослања се на трогодишњи (2006 -2009.) интегрисани приступ који почива на три стуба: политика здравствене заштите; млади и здравље; и залагање грађанског друштва за јавно здравље. Суштина програма обухвата три одобрена главна пројекта: (а) до 7 милиона долара за Пројекат политике примарне здравствене заштите на Балкану; (б) до 7 милиона долара за Пројекат "Млади и здравље"; и (ц) 3 милиона долара за Пројекат јачања гласа грађанског друштва за јавно здравље на Балкану. Канадски тим који се састоји од стручњака са CSIH и Kвин’с-а овом пројекту доноси широко искуство као и рад с локалним партнерима како би се обезбедило да пројекат помогне програм рада владе за унапређене здравствене системе у земљама-примаоцима. У оквиру својих активности, Пројекат политике примарне здравствене заштите има две јасне компоненте: Управљање системом и пружање здравствених услуга у Србији Планирање и управњање људским ресурсима у систему здравствене заштите у Босни и Херцеговини Осим тога, пројекат има за циљ и да подржи регионалне активности које унапређују размену искустава и поука у процесу реформе здравствене заштите међу земљама у региону. Сва три канадска пројекта траже прилике да сарађују и пруже подршку заинтересованим групама и институцијама здравственог система и другим партнерима у овом процесу.

Партнери и финансирање
Канадска агенција за међународну сарадњу (Canadian International Development Agency – CIDA(ЦИДА)) је водећа канадска агенција за помоћ у развоју. Агенција има мандат да помаже одрживи развој у земљама у развоју да би смањила сиромаштво и допринела сигурнијем, равноправнијем и просперитетнијем свету. Од почетка 90-их година прошлог века, Канадска влада и њени партнери у спровођењу програма пружају техничку помоћ на Балкану. ЦИДА је са преко 540 милиона долара финансирала око 800 развојних пројеката. Заједно са осталим донаторима и секторима канадске владе, ЦИДА је успешно финансирала хитну и хуманитарну помоћ у временима кризе, испоручујући храну, обезбеђујући медицинско лечење, обнову школа, клиника и кућа и помажући расељеном становништву. ЦИДА је такође дала снажне доприносе изградњи мира кроз помоћ у распоређивању полицијских службеника у мултилатералне организације, и кроз пројекте разминиравања како би се помогао безбедан повратак избеглица. ЦИДА-ина помоћ на Балкану у складу је са свеукупним канадским циљевима очувања мира и безбедности. ЦИДА посебно помаже земљама да се приближе њиховом циљу придруживања ЕУ подржавајуци примену и унапређење европских стандарда кроз пројекте. ЦИДА је исплатила преко 45 милиона долара за здравствене иницијативе на Балкану, што је резултирало већим приступом јавности услугама примарне здравствене заштите кроз породичну медицину, већу свест о HIV-у/AIDS-у и јачање општинских рехабилитационих центара за особе са инвалидитетом.

Тим пројекта
Тим Пројекта политике примарне здравствене заштите на Балкану комбинује канадску и локалну стручност у области примарне здравствене заштите и управљања људским ресурсима у здравству, уз подршку посвећеног административног особља са широким искуством у спровођењу програма међународног развоја. Наше канцеларије налазе се у Бања Луци, Београду, Кингстону, Отави и Сарајеву. Чланови тима пројекта су (по абецедном реду): 1. Орвил Адамс, директор пројекта (Београд) 2. Дејвид Алисон, консултант 3. Ен Бартон, рачуноводитељка у пројекту (Отава) 4. Ник Бусинг, консултант 5. Јасминка Церић Филиповић, руководитељка канцеларије (Сарајево) 6. Карен Гибонс, консултанткиња 7. Маршал Годвин, консултант 8. Ђенана Јаловчић, менаџерка пројекта (Сарајево) 9. Зденка Јелић, административна подршка (Бања Лука) 10. Дарко Крзнарић, административна и финансијска координација (Кингстон) 11. Сели МекЛин, консултанткинња 12. Сарах Доиг, административна подршка (Отава) 13. Лоренс Нестман, консултант 14. Бранкица Новосел, административна подршка (Београд) 15. Малколм Пит, консултант 16. Сузан Филипс, консултанткиња 17. Бет Рицан, административна и финансијска координација (Кингстон) 18. Динко Сијерчић, административна подршка (Сарајево) 19. Ева Славецки, менаџерка пројекта (Отава) 20. Mиодраг Стефановић, технички координатор (Београд) 21. Оливера Тадић, координаторка пројекта (Сарајево) 22. Иван Ташић , административна подршка (Београд) 23. Наташа Томић, координаторка пројекта (Бања Лука) 24. Рут Вилсон, консултанткиња 25. Предраг Животић, координатор пројекта (Београд) У зависности од активности, основни тим се шири како би обухватио локалне стручњак/иње који се краткорочно ангажују.

Радне групе
БиХ Саветовање у области људских ресурса у здравству у ФБиХ Комисија за саветовање у области људских ресурса у здравству у РС Радна група удружења и комора Радна група за успостављање удружења медицинских сестара на државном нивоу Радна група за оснивање Коморе медицинских сестара на нивоу ФБиХ Србија Радна група за здравствену политику Радна група коју чине представници/це пилот-центара Радна група за Коморе и Удружења здравствених радника/ца Радна група за едукацију Радна група "Глас корисника"

Корисници
Директни корисници овог пројекта су Министарства здравља, стручне организације укључујући коморе, удружења и савезе здравствених радника, заводи за јавно здравље, универзитети и један број одабраних установа примарне здравствене заштите у Босни и Херцеговини и Србији. Доносиоци одлука и мера здравствене политике, едукатори, даваоци пружаоци здравствених услуга и корисници услуга примарне здравствене заштите узимају активно учешће у активностима на пројекту. Пројекат ради са чиниоцима у систему на разним нивоима који имају надлежност над здравством, од општине до највишег државног нивоа.
Прожимајуће теме
Током читавог трајања Пројекта политика примарне здравствене заштите на Балкану постоји пет тема које прожимају све активности: угрожене групе, компетентност јавног сектора, приватни сектор, придруживање ЕУ и родна равноправност. Ове прожимајуће теме обрађују се у односу на сваку појединачну активност.